Koliko balkonski solar može verovatno uštedeti: faktori i metode procene

Sve više domaćinstava u Srbiji razmatra malu solarnu elektranu na terasi ili lođi kao način da delimično zaštiti kućni budžet od rasta računa za električnu energiju. Pre nego što se donese odluka o kupovini, ključno je razumeti od kojih faktora zavisi ušteda, kako se ona računa i zašto rezultati nikada nisu potpuno isti za svako domaćinstvo.

Rast troškova energije i neizvesnost u uštedi

Cena električne energije u Srbiji godinama je bila relativno stabilna, ali u poslednje vreme beleži postepeni rast. Istovremeno, sve je više priče o mogućim promenama tarifa, sezonskim korekcijama i prelasku na preciznije obračune po potrošnji. Zbog toga mnogi razmišljaju o sopstvenoj proizvodnji struje kao načinu da makar deo potrošnje prebace na obnovljive izvore.

Kod balkonskog solara ušteda zavisi od tri glavna elementa: koliko struje sistem godišnje proizvede, koliki deo te energije zaista iskoristite u realnom vremenu, i kolika je trenutna cena električne energije. U Srbiji mala instalacija snage oko 600–800 W može godišnje proizvesti približno 600–900 kWh, ako su paneli solidno orijentisani ka jugu, jugoistoku ili jugozapadu i nisu u dubokoj senci. Kada se ta proizvodnja pomnoži sa prosečnom cenom kWh, dobija se gruba procena godišnje uštede.

Uobičajene brige: cena, prostor, regulatorni zahtevi i performanse

Pri razmišljanju o balkonskom solarnom sistemu, vlasnike stanova najviše brinu početna investicija, raspoloživ prostor, pravila zgrade i stabilnost performansi tokom godina. Cena kompleta zavisi od snage, kvaliteta panela, tipa invertera i da li postoji baterija za skladištenje. Jeftiniji sistemi su jednostavni i namenjeni direktnom napajanju utičnica, dok napredniji nude praćenje preko aplikacije i bolje mogućnosti prilagođavanja potrošnji.

Prostor je posebno važan u višeporodičnim zgradama. Potrebno je obezbediti stabilan nosač na ogradi balkona ili fasadi, uz poštovanje pravila zgrade i, po mogućnosti, saglasnosti skupštine stanara. Takođe treba proveriti da li postoje lokalni propisi ili preporuke distributera u vezi sa priključenjem mikro izvora na kućnu instalaciju. Kada je reč o performansama, paneli tokom godina lagano gube snagu (obično nekoliko procenata u prvih desetak godina), pa procena uštede treba da bude blago konzervativna, a ne zasnovana na idealnim uslovima.

Balkonski solar kao moguća dopuna kućnoj potrošnji

Balkonski solar je u praksi dopuna, a ne potpuna zamena za mrežnu struju. Tipičan sistem od 600–800 W može značajno pokriti baznu potrošnju u toku dana, kao što su frižider, zamrzivač, mrežna oprema, računari u stanju mirovanja i razni adapteri. Što je veći deo te stalne potrošnje pokriven solarnom energijom, to će ušteda na računu biti veća.

U prosečnom stanu može se očekivati da ovakav sistem, uz solidne uslove osunčanosti, godišnje uštedi približno 50–120 evra, u zavisnosti od cene kWh i nivoa samopotrošnje. Ako komplet košta između 400 i 900 evra, period povrata investicije može okvirno biti od 5 do 10 godina. Ove brojke su samo orijentacione i zavise od toga koliko su paneli izloženi suncu, da li se potrošnja tokom dana prilagođava proizvodnji (npr. uključivanje veš mašine u podne) i da li se koriste baterije koje povećavaju iskorišćenje proizvedene energije, ali istovremeno i cenu sistema.

U nastavku je primer orijentacionih cena različitih balkonskih solarnih sistema dostupnih na evropskom tržištu, koje se mogu koristiti kao reper pri planiranju investicije:

Cene, stope ili procene troškova navedene u ovom tekstu zasnovane su na poslednjim dostupnim informacijama, ali mogu da se promene tokom vremena. Pre donošenja finansijskih odluka preporučuje se samostalno istraživanje.

Osnovni princip: proizvodnja struje, skladištenje i umanjenje potrošnje

Balkonski solarni sistem obično se sastoji od jednog ili dva panela, mikronapojnog invertera i sistema za montažu. Paneli pretvaraju sunčevu energiju u jednosmernu struju, inverter je preinačava u naizmeničnu i preko utičnice je uvodi u kućnu mrežu. U trenutku kada sistem proizvodi energiju, vaši potrošači prvo koriste tu struju, a tek ostatak povlače iz distributivne mreže.

Ako postoji baterija, višak energije tokom dana može se skladištiti i koristiti kasnije, na primer uveče. To povećava procenat samopotrošnje, ali i cenu sistema, pa se isplativost mora posebno računati. Osnovna formula za grubu procenu uštede je: godišnja ušteda u evrima jednaka je godišnjoj proizvodnji sistema u kWh pomnoženoj sa prosečnom cenom kWh koju plaćate, uz korekciju nadole u skladu sa tim koliko te energije zaista iskoristite u stanu.

Zaključak je da balkonski solar ne nudi čarobno rešenje, ali može postepeno da smanji zavisnost od mrežne struje i pruži veću predvidivost troškova, posebno ako pažljivo izračunate potencijalnu proizvodnju, prilagodite potrošnju osunčanim delovima dana i odaberete sistem koji odgovara vašem budžetu, prostoru i navikama korišćenja električne energije.